За ове 3 године на ЕТФ-у приметио сам да постоје различити типови студената, али овога пута вам нећу писати о томе, већ како изгледа један њихов типичан дан. Верујте то може бити јако занимљиво.

Штребер

06:00 – устајање, прање зуба, туширање…

06:30 – доручак… плазма и сокић…

07:00 – гњављење у ГСП-у са остатком успаване популације… једна упорна бакица га истерује са угрејаног седишта…

08:00 – свађа са колегиницом око места у амфитеатру са најбољим погледом на професора… памти лични опис и изглед ради разрачунавања – розе ролка, извучени плави праменови, тиркизни дигитрон, незарезана оловка… није му јасно како неко такав уопште може да студира ЕТФ…

08:45 – проклињање колегинице што је заузела боље место, а он остаје непримећен, иако је толико пажљив на часу… колегиница је сам ђаво у то је сигуран…

09:05 – ред за тоалет је превелик, иста ствар и са редом испред апарата за кафу; трaуматично двоумљење између јутарње кафе и биолошких потреба…

09:40 – погрешан избор, отишао је у КСТ по кафу, али сада је проблем тоалета постао изузетно очигледан… неће издржати до следеће паузе…

09:50 – тако је тешко одржати концетрацију, а не сме се изаћи да се не пропусти предавање… сваки минут предавања је важан…

10:05 – зашто ли је професор решио да споји предавања? Зашто?! Зашто?!! Да ли се сад треба молити или проклињати?

10:30 – готово, или се трчи напоље одмах, или ће последице бити много горе…

10:40 – пропуштено 15 минута… 15 последњих минута!!! Како надокнадити? Мора то од некога преписати.

11:00 – неуспех… мораће тих задњих 15 минута касније да надокнади у читаоници читајући књигу и додатну литературу која је на руском…

12:00 – одлази на ручак… изнервиран је због гужве у мензи, јер неће стићи довољно да се припреми за следеће предавање...

14:00 – предавања су се завршила, време је да се чило и ведро запути ка читаоници…

14:30 – услови за рад су немогући, неки неотесани кретен спава поред њега и притом хрче. Изнервиран и запрепашћен недостатком иницијативе у жељи за знањем уснулог колеге, покушава да пронађе оптималније место за учење… неупех, сва места су заузета, и он се враћа на првобитну локацију помало разочаран у наш образовни систем…

19:00 – упркос нехумано неозбиљним условима за рад, неки резултат је ипак постигнут и наш јунак, заштитник образовних институција, борац за права причања са самим собом и слободно испољавање тикова, погнуто и крвавих очију се запућује у своју јазбину…

20:00 – туширање, вечера…

20:55 – телефон звони!!! Погрешан број…

21:15 – добио је мејл… колоквијум из ОЕТ-а померен за сат времена!!! Благи трзај на лицу нашег јунака говори о одушевљењу услед повећаних шанси за савладавање градива… зар нису последњих сат времена најважнији…

21:45 – време је да се ишчитају белешке са данашњих предавања…

23:29 – Зззззззззз…

Локална ленштина

11:00 – аларм звони…

11:15 – магично дугме за одлагање аларма је најосновнија људска потреба…

11:30 – трећи пут, аларм изгледа нагиње победи… устајање на видику…

12:00 – љуштење крмеља при труцкању ГСП-а… његови сапутници га заобилазе и држе се на безбедној удаљености… сумњива нека индивидуа…

13:00 – умивање над лавабоом факултетског тоалетa, испирање уста кафом…

13:30 – сакупљање копија скрипти у Копи студију и чекање колегинице у КСТ-у ради повратка белешки у сигурне руке њихове власнице…

13:50 – стање алармантно, колегиница долази тек за 2 сата, нешто јој је искрсло, степен будности је на критичном нивоу…

14:00 – аутопилот до читаонице, и мала дремка на меканом ранцу…

14:30 – наш антијунак хрче…

15:00 – неко га дрма, али то изгледа не утиче на квалитет његовог сна…

16:00 – непријатно буђење вибрацијом мобилног телефона у предњем џепу фармерки упозорава на могућност будућег стерилитета… а и да је колегиница стигла… повратак папира у безбедно наручје младе колегинице… договор за кафу у пријатнијем амбијенту (негде што даље од ЕТФ-а) са истом као искупљење за непланирано кашњење…

17:00 – схвата да је колегиницин телефон изгубио заједно са првом страницмо копија, а да јој је и име заборавио… више нема шта да упише у роковник, седа у фотељу, диже ноге на сточић и пали телевизор…

20:00 – сит и напојен дочекује мистичну познаницу… она је поранила, а он трчи у купатило да се мало пљусне водицом како би се освежио од разноразних испарења… и позајмљује од ње жваку…

22:00 – госпођица се удаљује од стана и нестаје брзо у ноћи… ово је савршен моменат да се нешто презалогаји како би се надокнадила енергија… успут би могао да погледа шта има ново на фејсбуку и форуму и да остави пар коментара…

23:00 – кључеви у џепу, екипа у кафани…

01:00 – музичари намргођени због слабог бакшиша, флаше се љуљају и котрљају, карирани столњаци исијавају дим дубоко у ноћ, муштерије пијане до стадијума непрепознавања рођене мајке…

04:00 – високо ризична вожња до прве институције за трежњење – фаст фуда…

06:00 – новоупознате цуре помешане по свим категоријама препознавања… тако да су свеже меморисани бројеви неупотребљиви… насумично улажење у прву познату зграду с надом да је права адреса пребивалишта потрефљена… још једно београдско јутро, време је за кунтање…

Савршени

08:00 – устајање, тост, џем, мед и мало воћа за доручак, кафа… горча… вожња кроз чари ГСП-а са слушалицама на ушима… уступа место трудници…

09:00 – још једна кафа са друштвом у КСТ-у…

10:00 – место до пролаза, како би ноге могле да се испруже током предавања... ипак, комфор пре свега… колико је то уопште могуће на предавању…

12:00 – пауза између предавања идеална за шетњу до ИЦЕФ-а, ћаскање уз кафицу са друштвом…

13:25 – консултације поводом израде пројекта, читање мејла, баца поглед на форум и фејсбук, и пар одговора на СМС поруке…

14:00 – сударање са неким унезвереним херојем на излазу са факса... и лагана шетњица до куће…

15:30 – ручак завршен, суђе опрано, ђубре бачено, новине прелистане…

18:45 – пређена сва данашња предавања, написан чланак за Генератор, започета израда пројекта…

19:00 – одабрана екипа, кафић, угодна атмосфера и релаксирање уз пићенце, наргиле и смех…

21:00 – тренинг… у здравом телу, здрав дух…

23:00 – туширање после напорног тренинга, вечера, топло млеко или чај и дописивање са девојком…

23:45 – ипак, скокне да се види с девојком на кратко, иако су сутра цело вече заједно…

01:30 – читање мејла, проверава форум и фејсбук, па земља снова…

Обнављач

07:00 – устајање, мрштење на сунце, мрштење на огледало, мрштење на помисао да мора на посао… касни…

07:30 – мрштење на људе у ГСП-у… мрште се и они на њега… једна баба је сигурна да је он крив за кугу у средњем веку и највероватније да је и једини одговоран што она има проширене вене…

08:00 – радно време почиње…

09:00 – глад почиње да се јавља, полууспаваност још увек на снази…

10:00 – апетит се појачава… а и једна цигарета би била идеална…

11:00 – излазак на молбу газди зарад решавања приватних обавеза на факултету… на путу до циљне дестинације нешто се баца у стомак и ексира кафа… мршти се на веселу дечицу која му иду у сусрет…

14:00 – чекање и упорност се не исплате, након увида у рад и пантомиме улагања жалби, одлука професора је коначна… поново пао ОЕТ 2 по 15 пут… ништа од услова ни овај пут… а само му је дупло фалило да прође… све сами фашисти од професора…

14:30 – газда је одлучио да ће му закинути од плате због превеликог одсуства данас… још један фашиста…

16:00 – још један дан на овом грозном и криминалном месту завршен… ГСП и све сами живи пензионери… проклетство… ручак…

17:00 - јуче набављене скрипте за вечити испит… можда су то оне праве…

18:00 – пар страна напред… пар страна назад… не иде…

19:00 – спавање у фотељи, глава на столу…

20:00 – скрипте изгужване, леђа ушинута…

20:05 – разговор за нови посао у лепшем кафићу сутра у 11 ч, то му дође још пар сати не плаћеног одсуства…

20:30 – пакује скрипту, мисија се наставља сутра…

21:00 – пиће са друштвом, да се одмори од науке… наука је много тешка…

22:00 – мењају кафану… овде је кафа боља, и девојке лепше, и столови чисти, и кодекс облачења запослених прихватљивији…

23:30 – вечера… провера мејла, форума, фејсбука и осталих социјално друштвених мрежа…

01:00 – шкрипави кревет…

Верујем да су се многи пронашли у овоме, али нажалост ово је сурова реалност, има нас разних…

Сава Симић