A Free Template From Joomlashack

A Free Template From Joomlashack

ФБ страница

СУЕТФ

Студентско организовање PDF Штампа Ел. пошта
Оцена корисника: / 7
ЛошеНајбоље 
Аутор Владимир Капор   

У овом броју Генератора одлучили смо да напишемо понешто о студентском организовању, јер сматрамо да је то у овим временима реформе наставе веома битна ствар у студенском животу, а која је опет, с друге стране, веома запостављена (такође по нашем мишљењу :) ). Писаћемо мало о сврси и потребама постојања једне овакве машинерије, о могућностима правилно организованих студентских представника, као и о реалном стању студентског организовања код нас.

Структура

Кренувши од нивоа факултета, могу се констатовати две целине студентског организовања, а то су делегатски систем и Парламент факултета. Делегатски систем на нашем факултету (као и на већини других) чини одређени број делегата из сваке групе, са сваке године. Координатор делегатског система је студент продекан, који се бира на непосредним изборима на нивоу факултета, најчешће у априлу месецу, а за наредну школску годину, тј. за мандат који почиње од октобра. Када ступи на дужност, студент продекан је у обавези да до краја децембра формира делегатски систем који ће функционисати до децембра следеће године. Функција и сврха постојања делегатског система јесте да сваки делегат прати дешавања у оквиру своје групе и да сходно потребама студената обавештава студента продекана о томе. То се конкретно односи на прилагођавање распореда часова, лабораторијских вежби, решавање евентуалних проблема групе са професорима итд.

Парламент се бира, као и студент продекан, на непосредним изборима, најчешће у априлу месецу, и ту се могу кандидовати сви који мисле да својим учешћем могу допринети побољшању студентског живота на факултету. Разлика између делегатског система и Парламента је суштинска јер се делегатски систем бави конкретним проблемима студената (већ поменуте корекције распореда часова, лабораторијских вежби итд.), док Парламент има надлежности глобалне природе, као што је, на пример, активно учешће у реформи наставе, доношење глобалног става студената поводом најразличитијих студентских проблема (услови за упис наредне године, реконструкција учионица и амфитеатара, обезбеђивање елементарних услова за рад студената и сл.). Председник Парламента се бира непосредним гласањем на конститутивној седници Парламента која се одржава почетком семестра, тј. почетком октобра.

Дакле, ово би било најуопштеније о двема најважнијим целинама у студентском организовању код нас, али то је само део целокупне машинерије студентског организовања.

Где се још делегирају студентски представници?

Поред делегатског система и Парламента, студенти имају право на своје представнике још и у Наставно-научном већу и Савету факултета. Ово су два највиша факултетска тела. Студенти ту имају право учешћа, али без права гласа. Неко би рекао да то ништа не значи, но напротив, веома је важно да студенти присуствују седницама на којима се одлучује, између осталог, и о њиховој судбини, тј. правилима полагања испита, нормама за упис наредних година и, уопште, о свим елементима студентског живота. Мишљење студената је веома важно и често од пресудног значаја за професоре који након својих одлука исте морају да спроведу у дело, а јасно је да без сарадње студената тако нешто није могуће.

Уколико бисмо бројали редом колико студената се може делегирати у све ове сфере студентског организовања, долазимо до броја од скоро 100 студената на нивоу факултета! Имајући овај број у виду, јасно је да студенти могу у огромној мери утицати на услове свог студирања.

Још студентског организовања!

Сва до сада набројана тела у која се делегирају студентски представници су на добровољној бази и сваки представник се пријављује и напушта положај студентског представника потпуно добровољно без било каквих обавезујућих фактора.

Поред ових начина студентског организовања, на нашем факултету постоји још и неколико студентских организација које нису директно тела нашег факултета, али такође имају одређену и битну улогу у животу студената Електротехничког факултета. О њима смо доста писали у специјалном додатку за бруцоше, чувеном Бруцку па ћемо их овом приликом само набројати: Истек ЛК Београд, Студентска унија ЕТФ-а, Спортско друштво Електричар, а и овај наш часопис спада у ову групу организација. Свака од њих има своје примарне циљеве, али се сви суштински своде на исти, а то је побољшање студентског стандарда на факултету и студентског живота уопште. На пример, Истек се бави разменама студената из целог света, организацијом све популарнијег сајма послова „Џоб фер”, Студентска унија ЕТФ-а организује највеће међународно окупљање студената електротехнике, чувену Електријаду, Спортско друштво Електричар обезбеђује бесплатне или термине по повлашћеним ценама за студенте у разним спортским центрима (базени, клизање, тениски терени итд.). Ово су наравно само неке и најзначајније активности ових студентских организација. Свака од њих има и многе друге активности о којима се можете више информисати на њиховим огласним таблама или сајтовима.

Шта бива изван ЕТФ-а?

Ако се одлучимо да изађемо изван зграде нашег факултета, стићи ћемо до Ректората Београдског универзитета. Јасно је да на Универзитету постоје представници свих факултета, тј. те функције по правилу врше декани матичних факултета. На нивоу Универзитета постоји Сенат, у коме су делегирани декани свих факултета, као и 8 представника студената. Ако би се тражила аналогија, Сенат би био нешто што и Наставно-научно веће на нашем факултету. Такође, постоји и Савет Универзитета који је највиши одлучујући орган, у коме је делегирано 5 студената.

У претходним реченицама поменуо сам делегиране студенте, али је остало нејасно ко их и одакле делегира. Наиме, на нивоу Универзитета постоји још једно потпуно студентско тело – Студентски парламант Универзитета у Београду. У њега сваки факултет делегира одређен број представника студената, сходно укупном броју студената на факултету. Електротехнички факултет има два своја представника. Парламент делегира представнике студената у Сенат и Савет Универзитета и предлаже једног кандидата за студента проректора Савету Универзитета, који одлучује о овим предлозима. Парламент има улогу да се бави глобалним проблемима студената, тј. логично, на нивоу целог Универзитета. На пример, то су тренутно смањење услова за упис на буџетске студије, затим учешће у организацији овогодишње Универзијаде, заштита права студената у студентским домовима и тако даље.

Аналогно организацији на нaшем факултету исти модел функционисања се може пренети и на овај виши ниво. Дакле, Универзитетски парламент бира председника и секретара из редова чланова Парламента, а студент проректор организује Веће студената продекана које чине студенти продекани са свих факултета и они се баве конкретнијим проблемима као што су реализација одређених законских оквира на појединим факултетима и, уколико се појави проблем глобалне природе, тј. проблем који се појављује на већини факултета, прослеђују га Парламенту.

Тренутно стање

Студентско организовање на нашем факултету последњих неколико година бележи значајан пад, јер је све мање студената заинтересовано за учешће и давање свеопштег доприноса. Разлози за то постоје, али никако у оноликом броју колико има оправдања. Студенти као представници младих неретко очекују све и одмах и онда их неки дужи процеси и активности обесхрабрују у даљем ангажовању. Многи мисле да ствари дођу саме од себе и да ће их „она друга страна” одмах разумети и прихватити студентске потребе и захтеве.

Неретко се дешава и да сами студенти међу собом имају неусаглашене ставове и да онда свако заступа свој став, и просто на тај начин и једни и други показују своју неозбиљност и неспособност да буду квалитетни студентски представници. Ове ситуације су додуше ретке, јер су циљеви студената углавном исти, али до несугласица долази у интерпретацији… Док једни из горе-наведеног очекују све одмах и сада, други пак, реално сагледавају ситуацију и правилно организују активности.

Нажалост, као и у свим организацијама и удруживањима, увек постоје они који хрле само ка материјалној добити и ангажују се искључиво из личне користи. Код нас се то углавном своди на корист у смислу попуњавања ЦВ-а, а веровали или не, то се касније при интервјуу за посао веома цени од стране послодаваца.

Шта сад?

Због свега овога као што рекосмо, студентско организовање бележи значајан пад јер сви квалитетни људи просто не желе да троше узалудно своје време када знају да постоји приличан број људи који ће их својом безвољношћу или бахаћењем на горе описане начине спречавати да побољшају студентски стандард. Међутим, ту сад можемо спознати и контрадикторност. Кажемо „квалитетни људи се повлаче због других”. Поставља се онда питање колико су ти људи заиста квалитетни? Ако је неко заиста способан и вољан да допринесе целокупном интересу студената, њему не би требало да смета неко ко неће да ради, а када се више таквих удружи, они нерадници или постану радници или се просто повуку јер увиде да им у том друштву није место.

Пре извесног времена, наше школство је имало контролу од стране представника ЕУ о томе да ли се, на који начин и у којој мери спроводи процес „Болоњизације”. Оцена делегације је била веома висока уз једну велику опаску да је велики недостатак што студенти нису имали своје представнике и свој извештај о поменутом процесу. Сви ми знамо како се и на који начин спроводи „Болоња”, и сви ми знамо да је то далеко од високе оцене коју је наше школство добило.

Ми морамо схватити да нико никад неће трчати за нама и питати нас да ли нам је добро и да ли нам треба боље. Просто, морамо се сами изборити за себе и за своја права, морамо сами износити своје проблеме и тражити решења од надлежних, морамо сами изаћи пред делегацију ЕУ и рећи им да нам се Болоња не свиђа и да се не спроводи на коректан начин. Морамо сами изаћи пред професоре и изложити им своје проблеме и понудити им решења која ће бити обострано прихваћена.

Наравно, у сваком тренутку морамо бити спремни на компромисе, морамо бити флексибилни и надасве коректни како бисмо имали потпуно право да очекујемо и од других да буду коректни према нама. Студенти морају показати своју преговарачку снагу и на такав начин се изборити за боље услове студирања.

Закључак

Као што рекох на почетку, студентско организовање је једна огромна машинерија која има невероватне могућности и перфомансе, које су нажалост искоришћене у изузетно малом проценту… Док куцам овај текст мерач оптерећености процесора ми показује 2% и неодољиво ме подсећа на стање у студентском организовању код нас.

Сам процес „Болоњизације” захтева од студената више времена и више посвећености него што је то раније био случај. Стално неке лабораторијске вежбе, домаћи задаци, којекакви пројекти, семинарски радови и у толиком притиску ми чак успевамо да будемо на два места у исто време јер професори, када заказују те термине, не обраћају претерану пажњу на остале обавезе студената. Оно што посебно иритира је та пасивност код студената. Сви прихватају услове који су наметнути, евентуално неко искоментарише неки проблем на форуму и ту се свака активност завршава. Каткад се догоди да појединцу прекипи и да запне да реши неки проблем са терминима лабораторијских вежби и некако ми се чини да је то врхунац заинтересованости студената. Сви гледају како само да прођу овај пакао, а то што је тај пакао већи него претходним генерацијама и што ће бити још гори наредним генерацијама то се никога не тиче.

Много смо постали себични и егоистични. Иако мрзим „поређење са другим државама” морам овом приликом да поменем да у уређеним државама студенти у одређеним ситуацијама доносе важне одлуке, пишу законе, одлучујући су фактор у многим државним телима, власти поштују студенте као себи равне, а шта се дешава код нас? Не можемо да надокнадимо колоквијум. Не можемо да померимо испит због недостатка простора. Не можемо да саставимо 7 дана да одемо на зимовање или одмор код фамилије. Студенти из других градова не одлазе кућама по више месеци због обавеза на факултету које не бирају ни дан ни термин и не разликују викенд од радног дана.

Туга.

Владимир Капор

 

Comments  

 
+2 #1 2009-12-23 19:55
Iskreno, lepo da je neko ovo primetio, ali opet, mora se priznati etf-u za organizaciju( manje vise naravno :) ). brda stvari se radi preko neta, dobar deo sajtova katedri se trudi da bude azuran.Bolonja je nezgodna u tom pogledu sto ubija svaku zelju ogromnog dela studenata za visokom ocenom ( boze pomozi, samo da prodjem :D) i sto dobar deo kolokvijumi nije nadoknadiv ( e to je totalno lejm)..ali mora se priznati, redovnije se radi sada, uhvati frka, ako nista, posle kolokvijuma pa se zapne..:) a za same organizacije, malo postaje tesko pratiti ko sta radi, pa bi bilo zgodno ujediniti neke organizacije i napraviti neki sajt koji je skup svih njih...:)))...pozdrav...:))
Quote
 
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack