У јеку јануарског испитног рока у централној читаоници Студентског града студенти су марљиво учили, док су се сумњиве радње одвијале пред њиховим очима. Иако ово звучи као почетак неког крими романа, оставићу Вамa да процените да ли је описани догађај превара или не.

За време паузе стајала сам са другарицом у холу, и као прави ЕТФ-oвац размишљала о претходно прочитаној лекцији.

Ток мисли прекинула ми је другарица показујући на двојицу момака (који су удаљем тексту означени као особа А и особа Б - oсоба А носи црни качкет, кожну јакну и блокчић у руци, а особа Б носи упечатљиве, црне наочаре, нешто налик на легитимацију око врата и пластичну фасциклу). Испричала ми је следећу причу:

- Пре 7 дана овај нижи дечко (особа А) је сео поред мене да учи и имао је само неких пар папира и то је листао. И било ми је јако чудно да неко у читаоницу понесе само 3-4 папира. Након пар минута је ушао други дечко (особа Б) и рекао да сакупља добротворни прилиог за неку девојку која болује од неизлечиве болести, али није ни рекао њено име нити испред које организације ради. Нагласио је да ће чланак о њој изаћи у сутрашњем издању Блица. Затим је овај што је седео поред мене (особа А) извадио 500 динара и пружио их овом другом, о он му је рекао како нема ситно да му врати на шта је дечко поред мене рекао да је у реду и да не треба да му враћа кусур већ да је он хтео да да свих 500 динара. Овај му се захвалио, а остали студенти подстакнути светлим примером свог колеге су извадили новац и ставили га уредно у фасциклу коју је други тип пронео кроз читаоницу. Онда су обојица изашли напоље у року од 30 секунди. Ја сам такође изашла напоље и видела их како стоје заједно и разговарају.

Заиста ме је заинтересовала прича и желела сам да се уверим па сам предложила да  уђемо унутра и да видимо да ли ће да понове исту ствар. И заиста, прво је у читаоницу ушла особа А и заузeо је своје место и почео да листа свој блокчић, а после 2 минута је ушла и особа Б и након што се накашљао, рекао је:

- Извињавам се што Вас ометам. Ево ово је трећи дан како скупљамо прилоге испред студентског парламента за девојку која болује од неизлечиве болести, били смо ту и прошле недеље, скупили смо 11320 динара и све то од ситног новца који су студенти приложили, зато Вас молим да да ко колико има и може, није битно да ли је то 5, 10 или 100 динара...

Све време је у руци држао исечен чланак из новина тако што је прсте држао преко слике и померао је папир, па заиста нисмо могли да видимо ко се налази на слици нити смо могли да прочитамо наслов чланка. И прошао је кроз читаоницу са раширеном фасциклом и покупио прилоге. Особа А је и даље седео на свом месту и није дао прилог. Убрзо су обојица напустили просторију. Ми смо изашле за њима у хол, а они су ушли у други део читаонице и наставили своју делатност. Пришла сам библиотекарки и питала је да ли она зна за ту хуманитарну акцију која се тренутно одвија у читаоници. Погледала ме је зачуђено и рекла да нема појма о чему се ради и да је нико није обавестио, нити јој јавио да ће неко доћи да сакупља новац. Ушла је у просторију за главним ликовима наше приче, а они су изашли на друга врата и побегли из читаонице.

Касније сам срела друга са Грађевиског факултата и испричала му шта се десило, а он ми је рекао да су нека двојица сличног описа извели исту акцију код њих у амфитеатру претходног дана.

Ако је ово заиста и била хуманитарна акција и новац отишао у праве руке (у шта дубоко сумњам), сматрам да је начин на који је изведена погрешан. Новац је сакупљан у фасциклу, не у запечаћене кутије, о особи којој је прилог намењен нису имали релевантне информације и није омогућено да се новац уплати на жиро-рачун.

Не поставља се питање да ли постоји добра воља да се некоме помогне. Хуманитарна акција коју смо спровели приликом поделе претходног броја Генератора показала је да студенти, професори и асистенти радо излазе у сусрет. Али бих ипак сваког ко даје прилог саветовала да се распита коме иде новац и да се увери да се то одвија легалним путем, преко организације са кредибилитетом.