Благодети града у коме студирамо подразумевају бучне људе у градском превозу. Крупнијем радозналом уху, уз свакодневне вишечасовне колапсе у саобраћају, други вид информисања није неопходан. Од најновијих вестију, преко временске прогнозе, спортских дешавања, спектар се шири на трачеве и занимљивости. Желели ми то или не, информација врло лако допре до нас. Недавно сам у једном од тих разговора ухватио занимљивост из ИТ света, а како ме будилник уместо са „бип, бип“ буди са „веб, веб“, антене су у секунди биле подешене за пријем сигнала...

Један од саговорника се пожалио како нема сајт, док преосталих двоје пубертетлија имају. Збуњен невероватним процентом, нестрпљиво сам ишчекивао линк, а успут сам чуо како ће јадном несавременику управо они направити сајт. И ето напокон и линка: дупловедупловедуплове.мајспејс... Ето и осмеха на мом лицу. Social Networking (у даљем тексту СН) је толико узео маха, да данас онај ко нема свој „сајт“ потпуно је ван времена, свих токова и крајње незанимљив својим вршњацима.

Сви весели, насмејани, приказани у најбољем светлу, траже себи сличне ради дружења, посла или нечег сасвим трећег. Како гомиле људи приступају разним СН заједницама, овај начин презентовања поред веома ниске цене, готово истовремено стиже до циљне групе. Сећам се када сам на поменутом порталу видео честитке упућене победнику на изборима :)

Нешто старији брат, са углавном више текста и мање слика јесте блог. Технички, разлика између два буразера је веома мала, али практично, та мала разлика значи много. Оцена није мерило знања, но, у овом случају, нека број корисника буде мерило успеха... Као да нисмо навикли на битност тако малих разлика? На крају крајева, разлика између дезоксирибонуклеина човека и мајмуна је само један проценат.

А онда се неко сетио како би лепо било да се то исхакује мало, било зарад конкурентских интереса, било зарад посла, личног задовољства, или сајбер-личног контакта. Из дана у дан нижу се гомиле вируса, амеба, бичара, црва. Челници јаких компанија упозоравају на порасте напада управо на СН мреже. Познато је да у Европи тридесетак процената радника за време радног односа константно држи активним налог на некој од СН мрежа. Зашто не ударити? Бар мало, забаве ради? И ето колега, изнервираних и ван испитног рока, неиспаваних, накуцаних, исхакованих, непозваних, одбивених.. Са друге стране, ето и оних задовољних скорашњим успехом у сајбер свету. Неко се ту обогати, а неко ће морати на лечење, када се у нас створе услови за лечење.

И ми, у редакцији, сведоци смо све учесталијих напада на нашу интерну мејлинг листу. Вијагру више нико и не нуди, чини се да је данас много актуелније ушлихтати се модератору форума. Не знам да ли сам више прочитао о форуму ETФ-а, или о куповини Јупија? Вероватно ће Јакомалимеки после Јупија купити и овај форум, па некадашње уредништво покушава да нам скрене пажњу да на време инвестирамо?