Ера соларне технологије је у свом стидљивом али сигурном замаху. Овај вид такозваних обновљивих извора енергије све чешће проналази своју примену у стандардним електро-енергетским апликацијама уједно подсећајући нас на своју важност у одрживом развоју и очувању животне средине. Не само то, соларна технологија изванредно успева да обједини своју примарну функцију, смањења емисије штетних гасова, са естетиком и модерним дизајном али и повољним економским билансом. Соларно дрвеће на спектакуларан начин даје дефинитивни доказ свега наведеног.

Почетком прошлог октобра једна од најпрометнијих улица у Бечу (Ringstrasse) у суморном и облачном предвечерју заменила је урбано сивило светлошћу оптимизма из најновије иновације, соларног дрвећа. Прототип уличног осветљења чији је творац ексцентрични индустријски дизајнер Британац Ross Lovegrove успешно је пребродило тест фазу која је уједно била и својеврсна уметничка егзибиција испред МАK музеја примењене уметности у Бечу. Соларно дрвеће представља креацију надахнутог и освежавајућег изгледа које своју функцију осветљења градских средина изводи помоћу соларне технологије и само сунчеве светлости као енергента. Не само што је еколошки оправдано и атрактивног изгледа, соларно дрвеће превазилази оквире “скупих новотарија” и даје многе погодности у виду уштеда енергије и новца. Мада идеја осветљења на соларни погон није потпуно аутентична, концепт, изглед и функционалност које је Lovegrove надахнуо у своју крацију су потпуно надмашили своје предходнике.

Сам електрични систем састоји се из десетак фотонапонских панела (састављених од 38 соларних ћелија) које су налик гранама усмерене ка сунчевој светлости. Соларни панели прикупљају енергују сунчевог зрачења током дана и трансформишу је у електричну у виду једносмерног (DC) напона који уз помоћ уређаја енергетске електронике опслужује пуњење акумулаторских батерија. Током ноћи батерије напајају лед светиљке распоређене по конструкцији соларног дрвета  које много ефективније и ефикасније осветљавају простор од конвенционалних светиљки.

Сензори светлости аутоматски мењају режим рада у зависности од доба дана и количине детектоване светлости укључујући и искључујући штедљиве лед сијалице. Соларно дрвеће је испољило завидну поузданост и ефикасност иако су дани током егзибиције били доста облачни са мало директног сунчевог зрачења неопходног за ефикасан рад соларних ћелија унутар фотонапонских панела. Такође, величина целе структуре је прихватљивих габарита, омогућена је лака мобилност и најважније изведба скупих подземних кабловских инсталација је непотребна. Потпуна аутономност система од електроенергетске мреже даје имуност на нестанак електричног напајања у градској мрежи и додатно утиче на важан фактор сигурности непрекидног уличног осветљења током ноћи.

Подизање свести о зеленим технологијама овако на још експлицитнији начин излази на “на сунце”. Еколошки ефекти у циљу смањења емисија гасова угљен диоксида зарачунаваја се како чистом производњом електричне енергије помоћу обновљивог извора енергије тако и применом ефикасних лед уредјаја осветљења ниске потрошње. Међутим, новина је да  најбитнији фактор који покреће свет, новац, такође има рачуницу у целом пројекту. Улог уличног осветљења у потрошњи електричне енергије у Европи је за 2006. годину износио целих 10% од укупно произведене електричне енергије или око 2.000 милијарди kWh. Овој цифри одговара укупна емисија 2.900 милиона тона угљен диоксида. Иако соларни ситеми и даље производе 1 kWh енергије по знатно вишој цени него из конвенционалних извора (термоелектране на фосилна горива, нуклеарне и велике хидроелектране) када се узму у обзир повољне еколошке стране, мобилност и аутономност као и примена енергетски-ефикасних потрошача рачуница све више иде на руку оваквим апликацијама.

Град Беч разматра могућности увођења још јединица соларних дрвећа у систем свог градског осветљења. За то време караван соларних светлћих креатура обилази градове широм Европе а поред Беча својим гламуром засјао је и на улицама Милана и Париза. Питање је само времена када ће овај концепт овладати у овом или неком другом облику у смислу јавних и комуналних потреба урбаних средина за електричном енергијом. Мада  данас овакав експозе себи још увек могу приуштити развијеније земље и регије, коришћење соларне технологије се никако не сме узимати као питања престижа већ веома озбиљан приступ планирања и улагања у одрживи развој будућности. Надајмо се да ће соларно дрвеће једног дана обасјати целу Европу, доказало је да може требало би само указати  му шансу.