Братислава је главни и највећи град у Словачкој републици, једној од држава Европске уније. То је релативно мали град, који се налази у западној Словачкој на тромеђи са Аустријом и Мађарском. Има око пола милиона становника.

Кроз своју историју овај град је припадао разним државама, међутим ретки су били моменти када је и сам град претрпео последице неких  од ратова. На простору овог града и у његовој близини, постоје налазишта предмета келтског, римског, аварског и словенског порекла. Неки од нађених предмета су око 7000 година стари. Келти су на овом простору ковали новац, и правили грнчарију са линеарним шарама. Под римски утицај овај простор је дошао око 1. века нове ере и био је све до 4. века. Место је било укључено у Лимес Романус (данас се налазиште римског логора Герулата налази у селу Русовце недалеко од Братиславе), одбрамбени гранични систем Римског царства. Словени на ове просторе долазе у 5. и 6. веку. Као одговор на навалу Авара организују се у Самово царство, које је прва држава Словена за коју се зна. Касније су, Братиславска тврђава и тврђава Девин биле јако битне у Великоморавском царству и Нитранској кнежевини. У 10. веку овај простор постаје део Угарске краљевине. У 15. веку у Братислави мађарски краљ Матија Корвин (исти човек који је дао деспоту Стефану Београд) оснива универзитет Истрополитана, који је један од најстаријих универзитета. Након битке код Мохача, где су Угари поражени од Отоманске империје и након које је Угарска ушла у савез са Аустријом, формирајући нову државу Аустро-Угарску, Братислава је постала главни град Угарске. Турци су стигли до зидина Братиславе, али нису успели и да уђу у град. Између 1536. и 1830. године 11 Аустро-Угарских царева и царица је крунисано у Катедрали Светог Мартина у Братислави. У време Марије Терезије Братислава постаје највећи и најзначајнији град у регији. Становништво се у то време повећало три пута. Међутим у време Јозефа II, Братислава губи утицај, али свеједно постаје центар Словачког националног покрета на чијем челу је био Павел Јозеф Шафарик. После Првог Светског рата, Братислава постаје главни град Словачке, прво унутар Чехословачке, а касније и самосталне Словачке.

Овај град је добио своје првобитно име које се помиње први пут 907. године по Преславу, трећем сину краља Велике Мораве Светоплука I. По Преславу је именована тврђава која се налазила на месту данашње Братиславе. Такође у 10. веку се помиње и назив Браслава, по локалном словенском племићу Браславу. Касније су Немци прихватили модификацију имена Преславе, и Братиславу и данас зову Презбург. Словенска модификација је постала Прешпорк или Прешпорок. Међутим Мађари су користили своје име за Братиславу који је био Пожоњ. У време ренесансе, град су звали и Истрополис, што је на старогрчком значило град на Дунаву. Средином 19. века је Шафарик конструисао име Братислава, реконструишући га из старог имена Браслав.

Овај прелет кроз историју града је направљен да се покаже да у овом граду има шта да се види. Централни део града је пун замкова Аустријских и Угарских племићких породица. На Братиславској тврђави је стална поставка, која ће вам приближити још више историју града и живот у њему кроз векове. У зидинама замка и даље стоје забијена топовска ђулад које је испалила војска Наполеона Бонапарте. Недалеко од Братиславе је и тврђава Девин, која је саграђена у 8. веку, а за то, што је она данас у релативно лошем стању кривац је опет Наполеон. На улицама града често се могу видети наступи мачевалаца у историјским костимима. У јединој сачуваној капији града (некад их је било 3) налази се музеј наоружања. Што се тиче музеја, у Братислави их има свих врста. Сам центар града се може схватити и као известан музеј. Зграда градске управе датира из 15. века. Многе цркве и катедрале су из такође тог периода, изграђене у манирима готике. Зграде које се могу видети могу послужити као примери  готике, ренесансе, барока, рококоа и сецесије. Наравно све паузе, које правите кад обилазите град, можете провести у некој од Братиславских пивница или винарија, уз изврсно словачко или чешко пиво, за којим ни мало не заостаје вино.

Што се тиче околине Братиславе, са једне стране почињу Мали Карпати, јако леп планински предео у чијим шумама се могу наћи разна ,,чуда'' природе, а са друге стране мало мање занимљива област је тзв. житно острво, равничарски предео, у коме се људи претежно баве пољопривредом, и то највише гајењем жита.

Моја највећа замерка што се Братиславе тиче иде на живот ноћу. После 22 часа овај град се претвара у град духова. На улицама нема никог. Скоро сва светла, у скоро свим зградама су угашена. Мени, као човеку са ових простора, уопште није јасно како неко може да спава тако рано. А у Братислави је то уобичајена пракса свих становника.

Што се Срба у Братислави тиче, не могу рећи да се српски може чути по улицама, али Срба у Братислави  има. На музичкој академији, на катедри за хармонику већина професора су Срби. Студенти који су на смеру за хармонику, су такође великом већином Срби. У једном градићу (Иванка) недалеко од Братиславе боравио је кнез Михаило Обреновић у доба изгнанства, где се и упознао са Лудовитом Штуром (великим пропагатором свесловенске идеје и оснивачем модерног словачког језика) и главним људима словачког националног покрета.