Људи су јако склони да при разним поводима дају на поклон цвеће. Најчешће, цвеће добијају особе лепшег пола. Све је то повезано са разним признањима, изјавама љубави и разноразним честиткама (од рођенданских, до оних за 8. март и Дан заљубљених). Сваки цвет има своју симболику, и тај цвет се поклања када нека особа жели да каже баш оно, шта тај цвет симболише. Некада се тачно знало шта који цвет симболише и у којим приликама се поклања. Међутим то време је прошло, и данас, мало ко то зна.

Није свеједно да ли ћете поклонити некој особи црвену или розе ружу. Црвена ружа може уместо Вас да каже ,,Волим те'' и да укаже на несвесну лепоту, док розе ружа симболише отменост и љубазност. Бела ружа симболише чистоћу, врлину и спиритуалну љубав. Жута ружа симболише радост и задовољство. Наранџаста говори о Вашој фасцинацији и ентузијазму. Лала указује на славу и симболише савршеног љубавника. Сунцокретом дајете особи којој сте га поклонили до знања да је јако поштујете. Бегонија може да послужи да неког упозорите на нешто. Нарцис наравно говори о егоизму, али такође и о некој формалности, а понекад може да уместо вас изговори реченицу ,,Остани слатка као што јеси''.  Основна улогa јасмина је да се извините неком, али може да говори и о елеганцији коју та особа, којој је поклоњен цвет, поседује. Багремов цвет је симбол тајне љубави. Маслачак говори о остварењу жеља. Лавандула може да искаже неверицу. Јоргован је симбол прве љубави. Еукалиптусом се постављате у заштитничку улогу. Орхидејом можете да кажете некој особи колико је за вас драгоцена, али исто тако она симболише и заводништво. Каранфилом говорите о својој преданости у љубави и фасцинацији. Перуника је симбол мудрости, вере и наде. Чак и жир има своју симболику и то у нордијској митологији, где симболише живот и бесмртност. Босиљком можете да пожелите некоме нешто лепо, рецимо за рођендан. Љубичица је симбол свесности, истинитости и часности.

Морам да покренем још једно питање када се ради о поклањању цвећа. Сваки цвет (који, наравно, није вештачки) се осуши и увене кроз седам дана. Ако сте неком хтели нешто да кажете и да се заветујете на дужи период, рецимо на вечност, да ли то можете да урадите цветом? Моје мишљење је да тада цвеће није баш најсветлије решење, баш због тога што вене. А ако изјављујете нешто што ће да траје коначно дуго (или кратко), какве поенте то све уопште има? Поготово какве поенте ту има користити се неким симболима? Симболи јесу лепи, а цвеће нарочито, али симболи који умиру после извесног времена и нису неки симболи. Симболи треба да трају вечно. Да ли сушење цвета такође представља део симболике тог цвета или не? Ако не, онда је све у реду. По логици ствари одговор ДА би био највероватнији, пошто као што сам и пре поменуо на цвећу све има своју симболичку вредност (и боје и облици...), па зашто не би имало и умирање. Углавном овде се намеће велики број реторичких питања, која немају апсолутно тачан одговор. Тако да је остављено појединцу да мисли о овоме шта год пожели.