Вампир Штампа
Оцена корисника: / 66
ЛошеНајбоље 

Вампири су у последње време кренули да дижу много прашине, поготову пробојем филмова као што су „Underworld” и „Twilight”, а ту су и многи други. Написанo je хиљаде књига са вампирском тематиком, а најпознатија од њих је Дракула, Брема Стокера. У Дракули је Брем Стокер описао вампире на мало погрешан начин. Али таква представа вампира је заживела и остала позната до данас. Међутим, какви су то прави вампири били? Мало људи зна да су вампири изворна словенска митска бића, која нису била позната ни једном другом народу. А приче о грофу Дракули, су настале под утицајем Словена на Румунско сељаштво.

Вампир је демонско биће познато код свих Словена. Људи могу постати вампири након смрти, а могли су такође и за живота. Да би се боље схватила природа вампира треба прво нешто рећи о веровању Словена у живот након смрти.

Код Словена је постојало веровање да човек има душу и тело, који су за живота нераздвојни. Након смрти душа се одваја од тела и одлази у други свет, односно свет мртвих (Нав). Међутим, одлазак у други свет траје, према предању и обичајима који су до данас сачувани, 40 дана. За то време душа обилази дом покојника и борави на местима где је покојник најчешће боравио. Уколико је смрт тешка, то значи да се покојник тешко растаје од своје душе. Веровало се да се добри, поштени и правични људи лакше растају од душе него они зли и неправични. Међутим, код злих људи, душа није имала приступ другом свету, те би остала заробљена у свету живих. Таква душа би се враћала у своје тело и мртвац би постао вампир. Уколико је душа заробљена, она може ући у тело и након 40 дана. Такође, вампир је могао постати и преминули преко чијег гроба би прешла нека животиња. Обично се говорило о мачки. Постојало је и веровање да ако се тело човека не спали, након смрти, његова душа може остати заувек заробљена у телу и у овом свету и да се тај човек може повампирити.

У разним деловима словенског света вампир се назива и другим именима: вукодлак (да, да, није ово друга врста, која је у рату са вампирима, ово се у неким крајевима сматрало истим бићем), лампир, лапир, вједогоња, једогоња, а најчешће – упир. На старословенском, реч за ватру је пир, а ун означава негацију. Унпир, односно упир је израз за биће коме ватра не може ништа, односно означава биће које је осуђено на то да буде заробљено у телу човека који није спаљен.

Вампир је замишљен као човек који је црвен од крви, који нема меса, ни костију, већ је испуњен црвеном пихтијастом масом. Веровало се да се вампир може уништити ако му се оштети кожа. У том случају би пихтијаста маса исцурела из тела. Вампири су се често враћали својим женама, чак и имали децу. Деца вампира могла су бити и људи и вампири, зависно од пола вампира и детета. Уколико би били истог пола и дете би постало вампир. Вампир је могао бити невидљив, а такође се појављивао као човек или као пас, некад и као вук. Могао је да прође и кроз најмањи отвор или неку рупу. Вампири су наносили зло. Обично су давили жртве и пили им крв. Људи нису могли да их примете, али приликом појаве вампира, домаће животиње би биле узнемирене.

Ради уништавања вампира су се предузимале разне мере предострожности, као што је постављање трња око гроба, како би вампир оштетио кожу. Овакве мере се јављају појавом хришћанства и престанка спаљивања мртвих. Словени су веровали да глог има магично дејство, тако да је глогов колац био најефикасније оруђе у борби против вампира. Некад је стављано и вино у уста мртваца, јер је оно замењивало крв и тиме задовољавало вампирску пожуду за пијење крви.

Вампир се могло постати и за живота, уколико би човека опсео зао дух, али у појединим пределима се сматрало да се за живота могло постати вампир и уколико се детету не баја кад треба или уколико човек склопи неку врсту уговора са демонским силама. Живи вампири су такође наносили зло и пили крв, доносили болести, међутим њих је било теже уништити. Имена за живог вампира су и колдун код Руса, прикољиш код Влаха.

У Душановом законику је предвиђена казна за оне који ископавају вампире, док један номоканон из 7. века предвиђа казну за спаљивање вукодлака. Нарочиту сензацију у Европи су вампири достигли почетком 18. века. Верује се да је прво помињање појма у западној Европи било у аустријском часопису „Vossiche Zeitung”, број 98, који је објављен 1725. Тамо се налазио извештај о смрти Петра Благојевића, након чега је умрло још 10 људи, који су на самрти изјавили да им се јавио Благојевић. Из Беча је послат и тим лекара. Након откопавања гроба, пронађено је нераспаднуто тело Благојевића са траговима крви на зубима. Благојевић је након тога добио третман глоговим коцем. Од овог догађаја Вампир је постао познат и шире, у западној Европи.

Никола Милошевић